Na nebu sazvežđa Bika, tokom letnjih meseci, može se golim okom videti skup od sedam blistavih zvezda – Plejade. One nisu samo tačke svetlosti; one su priča koja traje hiljadama godina, od mitova starih naroda do šapata pustinje i arapskih molitvi.
U grčkoj mitologiji, Plejade su bile kćeri titana Atlasa i okeanide Plejone, rođene između neba i mora.
Kada su njihove posestrime Hijade umrle od tuge za mrtvim bratom Hijantom, i one su, obuzete bolom, oduzele sebi život.
Bog Zevs se sažalio i pretvorio ih u zvezde, da večno svetle na nebu.
Njih ima sedam: Maja, Merope, Elektra, Tajgeta, Alkiona, Kelena i Steropa.
Od svih, tri su imale posebno mesto u grčkim mitovima:
– Maja je bila majka boga Hermesa,
– Merope – smrtnog kralja Sizifa, kojem je rodila sina Glauka,
– dok je Elektra bila majka kralja Dardana, praoca osnivača Troje, kralja Ila.
Prema nekim predanjima, Plejade su donosile ambroziju bogovima iz zemalja na Zapadu.
Njihovo ime „Peleiades“ znači golubice – božanske glasnice svetlosti i duhovne hrane.
Druga tumačenja povezuju ime sa rečju pleo, što znači „ploviti“, jer njihov izlazak na nebu označava početak povoljnog vremena za plovidbu.
Plejade su, dakle, bile znak puta i početka – kako na moru, tako i u duši.
U arapskoj tradiciji poznate su kao al-Thurayya – الثريا, simbol obilja, kiše i blagoslova.
Kada bi se pojavile na nebu, Beduini su znali da dolazi vreme plodnosti, da će nebo otvoriti svoje rezerve života. Za Arape, al-Thurayya je bila nebeska ogrlica, biserna tačka svetlosti koja spaja pustinju i beskraj.
Ali Plejade nisu samo mit. One su arhetip ženske duše – sedam izraza svetlosti i tame, tišine i stvaranja, intuicije i ljubavi.